Smatram da ljudi treba više da se okrenu ka duhovno-duševno-telesnom zdravlju i razvoju, sebe i svojih bližnjih. Da svoj teško zaradjeni novac ne troše na prolazne stvari koje im u suštini nisu toliko neophodne u životu, pa čak su im i na njihovu štetu iako nisu svesni toga.
Svi radimo da bi smo dobili taj papirić koji zovemo "Novac", nažalost sve se vrti oko tog papirića, jer kad imamo novac sve je lakše zar ne?
Novac je po meni samo jedno " materijalno sredstvo " parće papira, za novac kao sredstvo u životu možemo dobiti ili dati za neke prolazne ili neprolazne stvari. Naš život je prolazan, svi smo svesni toga, stoga u našem životu su nam potrebne neke stvari čak i neophodne koje su isto tako prolazne kao i mi.
Ali smatram da postoji i jedan drugi život koji je neprolazan, večan. Koji možemo da živimo već ovde na zemlji, u svakom trenutku, BAŠ u ovom trenutku dok pišem ove reči. I možda bi mogli deo tog novca "Materijalnog sredstva" koji bi inače potrošili na prolazne stvari i dobili nešto za sebe, dali za neke neprolazne stvari, koštaće nas i možda u prvom trenutko osetićemo da smo bacili pare, možda ćemo se pokajati što smo to uradili.
A možda ćemo osetiti nešto što do sad nikad nismo, a to je naša duhovna strana.
Za koju smatram da svako od nas ima, da je ona kao neko posadjeno seme u nama od našeg začeća, stvar je u tome da neko želi a neko jednostavno ne želi da spozna svoju duhovnu stranu.
Svako ima pravo na svoj izbor i treba ga poštovati, jer nam je svima data slobodna volja.
Smatram da bi svako trebao da postavi sebi ovo pitanje:
" Da li želim samo da ispunim ovaj svoj prolazni duševno-duševno-telesni život, trošenjem svog dragocenog vremena i novca radi dobitka prolaznih stvari: raznih zadovoljstva, materijalnih stvari... da gledam, šlušam, mirišem, okusim, dodirnem... ili možda želim da težim nečemu što je iznad svega toga, neki recimo viši stepen našeg bića, nešto što je neprolazno, večno?
" Da li želim samo da ispunim ovaj svoj prolazni duševno-duševno-telesni život, trošenjem svog dragocenog vremena i novca radi dobitka prolaznih stvari: raznih zadovoljstva, materijalnih stvari... da gledam, šlušam, mirišem, okusim, dodirnem... ili možda želim da težim nečemu što je iznad svega toga, neki recimo viši stepen našeg bića, nešto što je neprolazno, večno?
Da li novac zaista može da kupi sve?
Evo primer jedne devojke koja zna TAČNO šta želi u životu:
(Priča o Caru Solomonu)
- Poznato je da nam se svaka stvar koju želimo sviđa samo dok je ne posedujemo; a kada je dobijemo, brzo nam dosadi. Ili, samo ono što još nemamo, deluje nam dobro i privlači nas; a sve što imamo, makar bilo i najbolje, ili nam nije dovoljno, ili nas ne privlači. Odličan primer za ovo pruža car Solomon, koji je, kao što je poznato, bio toliko bogat, da je celokupno pokućstvo u njegovom dvorcu bilo od čistog zlata. Bio je toliko mudar, da su carevi i znameniti ljudi iz dalekih zemalja dolazili da ga slušaju. Bio je toliko slavan, da su neprijatelji drhtali pri samom spominjanju njegovog imena. On je lako mogao da zadovolji bilo koji svoj prohtev, i činilo se da nema stvari na svetu koju nije imao, ili nije mogao da dobije. Uz sve to, Solomon do kraja života nije mogao da u potpunosti udovolji svome srcu, i žudnje su ga mučile više no običnog čoveka. Na kraju, pošto je probao sve na svetu, u svojoj knjizi rekao je:
"Sve je na svetu taština i muka duhu!"
