Индивидуализам против колективизма

У данашњем друштву примећујемо да сваки човек жели да буде слободан, сам свој, самодовољан, (желећи да постанемо модерни, угледали смо се на западне вредности) постали смо модерни јер смо се угледали на вредности запада, индивидуализам. Ова тема је важна, јер се овде ради о човековом начину живота. У Светом писму пише : "Где сте двоје или троје окупљени у моје име, ја сам међу вама". Ја снажно верујем, да је

оповргнути

You cannot give somebody something that person already have.

You cannot give freedom to your girlfriend because she is already free.

You can just not take away that freedom that she already have.

Who are you to give something that you took before you give it?

Колективизам у најширем смислу описује теоретски и практични приступ који највећи значај даје групи, а не појединцу.

Колективизам се превасходно интересује за остваривање заједничких, општих, друштвених циљева. То значи да је опште добро увек испред интереса појединца, те да појединац мора да подреди своје интересе групи. Овакво мишљење највероватније потиче од веровања да у борби за опстанак група има више шанси од појединца.

Колективизам је и културолошки друштвени образац који је дубоко усађен у неким друштвима у Латинској Америци, Африци и Азији а подразумева високу међузависност индивидуа и породица. Стога се за те културе може рећи да су колективистичке.

Данас се под колективизом још и сматрају:

• Бољшевизам као совјетски облик комунизма
• Друга комунистичка уређења, пре свега кинеско
• Кибуцизам, добровољне заједнице у којима људи заједно обрађују земљу и деле имовину (пре свега у Израелу)
• Политичке теорије које подразумевају заједничку контролу над средствима за производњу

Данас је много баласта на појму колективизма. Многа недела су учињена у име „општих друштвених интереса“. Иако се већина особа понаша у неким ситуацијамаиндивидуалистички а у другим колективистички, често се колективизму даје негативна конотација.

Антиколективисти[уреди]

Појам „колективизам“ заправо најчешће користе његови противници. Они се слажу да је борба за опстанак и напредак најизгледнија у групи, али сматрају да су појединци најважнији елемент групе, те да њихов индивидуални напредак доприноси напретку групе. Најгласнији антиколективисти су поборници индивидуализма иобјективизма. Они тврде да је колективизам „фаличан у теорији“ а „неморалан у пракси“.

Индивидуализам је филозофски правац мишљења, осећања и хтења који истиче да је човек одвојен и другачији од других и да је целовита и недељива личност. Индивидуализам подразумева особен систем вредности, теорију људске природе и одређена политичка, економска, социјална и верска уверења и ставове. По индивидуалистима, све вредности морају се сагледавати кроз призму човека, индивидуе, којој се приписује највиши значај. Као теорија људске природе, индивидуализам инсистира на томе да ће интереси нормалне одрасле јединке на најбољи начин бити задовољене ако се јединки дозволи максимална слобода, узодговорност за одабир циљева и средстава којима ће те циљеве постићи.