"Moja borba je moj smisao života, a tvoj?"

,, Oče pomozi mi da PRIHVATIM one stvari koje ne mogu da promenim, i daj mi SNAGE da promenim stvari koje mogu... ”

Sve u životu se dešava s nekim razlogom i smislom za nas, dobro ili loše.

Jer ko zna...

,, Zašto je ono što mi mislimo da je ,, Dobro “ za nas, dobro ili loše, a ono što mi mislimo da je 
,, Loše “ za nas, dobro ili loše “

Na neke stvari mi možemo da utičemo, a na neke jednostavno ne možemo da utičemo, stvari se dešavaju mimo naše volje, ali zašto se stalno se vraćati u prošlost razmišljajući...

,, Šta smo mogli da uradimo a nismo, i šta smo uradili a nismo trebali “

Zamrznimo ovaj momenat i razmislimo o tome...

ŽIVOT JE... jedna velika BORBA, zar ne želiš da se boriš!?

U svakom momentu našeg života, u svakoj situaciji, svakoj sekundi, u svakom smislu te reči, boriti se ali za prave stvari, u pozitivnom smislu. Mnogo puta u životu ćemo ,,Pasti“, ali moramo stalno da se ,, Dižemo “ jer takav je život, konstantni usponi i padovi. Treba se pokajati, za greške koje smo uradili svesno ili nesvesno, ali zašto da se opterećujemo tim stvarima tako sto ćemo stalno razmišljati o njima.

Kao što je rekao Aristotel : " Ako na stazi zivota potrcis i padnes, podigni se, obrisi prasinu i nastavi dalje, jer ne gubi onaj koji pada vec onaj koji nikada ne ustane" 

Bilo je... Prošlo je... glavu gore i idemo dalje...

Zašto stalno živimo u prošlosti ili budućnosti, stalno u nekom strahu od toga šta je bilo ili šta će biti, a život prolazi pored nas...?

Zašto ne živeti u sadašnjem trenutku, DA... baš u ovom trenutku sad, ja biram ovaj trenutak, a ti!?

I u sadašnjem trenutku ću dati svoj maksimum sebe, maksimum svojih pozitivnih dela.

Svako od nas ima svoje probleme i poteškoća u životu i svakome se čini da su njegovi problemi najteži.

JA imam problem, JA osećam bol, JA sam ne srećan JA, JA, JA...

Toliko smo zaslepljeni sobom i opterećeni svojim problemima, da ne vidimo probleme drugih ljudi, osoba oko nas koje volimo, osoba za koje nismo ni svesni da postoje, i kad vidimo koliko oni pate...

Naši problemi postaju mali, nebitni...

Zar ne vidimo stvari koje mi imamo, a drugi možda nemaju, ruke, noge, zdrav razum, krov nad glavom, hranu, vodu...

Zašto ne znamo da cenimo ono što imamo?

I tek kad izgubimo u životu stvari koje nam znače i kad izgubimo voljene osobe...

Tek tad smo svesni šta smo imali, šta smo izgubili i koliko nam je to značilo.

Biti srećan?

Naravno svako od nas želi biti srećan, zar ne?

Zapitajmo se kako to biti srećan, kad nam uvek nešto fali, nikad nam nije dosta, uvek bi još ovo još ono...?

Težak je ovaj život, teško je živeti... ali pitanje je vredi li živeti? Vredi li se boriti?

Ja kažem DA životu, a ti?

Za sebe se boriti, sebe voleti, da nama bude lako u životu, samo na sebe misliti?

Hoćemo li na taj način biti srećni?

Hajde da ostavimo na stranu religiju, filozofiju, i razmislimo iz jednog logičnog psihološkog ugla...

Na svetu žive 6,7 milijardi ljudi, različitih rasa, vera, nacija, shvatanja.

Da li je možda smisao ove planete i celog čovečanstva da svako misli samo na sebe, pojedinci, nacije, države? Ili je možda smisao da mislimo jedni na druge, da pomažemo jedni drugima, da rastemo zajedno?

Jer kako kažu...

„U ljudskoj prirodi je da uništava sve oko sebe, pa čak i sebe“

Ali zar nije u ljudskoj prirodi i ljubav prema životu i ljudima u njemu, zar mi nismo stvoreni da bi smo se voleli medjusobno?

VOLETI, a ne voleti samog sebe...

Voleti, živeti, raditi, boriti se sa i za naše bližnje koje volimo i kojima smo mi najpotrebniji, to je moj smisao života, a tvoj?

Jer samo na taj način dolazimo do ČISTE SREĆE, jer smo uradili nešto dobro, POZITIVNO, za svog bližnjeg i tada ćemo osetiti duboku duhovnu satisfakciju, sreću, radost, mir...

J.S.V

01.01.09