Вира

Яка то вира до Бога (Оца) кед верим лєм прето же ми Оцец и Мац гварели же треба да верим и зато же ми то прешло до навики од дзецинства? Жадам же би сам дошол до Бога....

Чежиц новому погляду на швет.

Чежиц новому погляду на швет.

- Безбрижносц -  Бо верим до Бога и цо ґод да ше случи зле лєбо добре то йохо воля и я ю прилапюєм.

- И то прейдзе -  ШИЦКО преходне на тим швеце окрем духовних дїлох.

- Нє буц навязани (зависни) - Од материялних стварох, особох, потполно илузорно же нє можеш буц щешлїви без дачого лєбо дакого.

Priznanje

Priznajem, jer sam čovek,

jer sam samo mali i nesavršeni čovek,

takav kakav jesam, ali čovek jesam.

Priznajem, slab sam i bojim se, 

no želim to podeliti sa vama,

 zato što čovek jesam.

Priznajem, upoznao sam dosta ljudi,

ne baš uvek gledao ih kao čoveka, 

iako su to svi.

Priznajem, svi su pričali o sebi,

neki jezikom, 

neki delima.

Priznajem, 
slušao jesam,
slušao nisam.

Priznajem,  

čuo jesam, 

čuo nisam.

Priznajem, pričali su, 

ja sam ovakav, 
ja sam onakav.

Priznajem,

ponekad jesu, 

ponekad nisu.

Priznajem, i ja pričam,

nekad jezikom, 

nekad delima.

Priznajem, sve priznajem,

sve i svašta sam pričao,

i činio.

Priznajem, jer ne želim da se pretvaram, 

kao neki jezikom, 

kao neki delima.

Priznajem, ne želim to da krijem, 

ne želim da budem ono što nisam,
jer čovek neću biti.

Priznajem, jer istini ću težiti,
jer želim biti slobodan,
a samo istina nam to pruža.

Priznajem, jer kako beše Isusova čuvena izreka:
" I istina će vas osloboditi ",
Priznajem, jer samo čovek jesam.

Novac kao novac ili novac kao “Materijalno sredstvo“

Smatram da ljudi treba više da se okrenu ka duhovno-duševno-telesnom zdravlju i razvoju, sebe i svojih bližnjih. Da svoj teško zaradjeni novac ne troše na prolazne stvari koje im u suštini nisu toliko neophodne u životu, pa čak su im i na njihovu štetu iako nisu svesni toga.

Svi radimo da bi smo dobili taj papirić koji zovemo "Novac", nažalost sve se vrti oko tog papirića, jer kad imamo novac sve je lakše zar ne?

Novac je po meni samo jedno " materijalno sredstvo " parće papira, za novac kao sredstvo u životu možemo dobiti ili dati za neke prolazne ili neprolazne stvari. Naš život je prolazan, svi smo svesni toga, stoga u našem životu su nam potrebne neke stvari čak i neophodne koje su isto tako prolazne kao i mi.

Ali smatram da postoji i jedan drugi život koji je neprolazan, večan. Koji možemo da živimo već ovde na zemlji, u svakom trenutku, BAŠ u ovom trenutku dok pišem ove reči. I možda bi mogli deo tog novca "Materijalnog sredstva" koji bi inače potrošili na prolazne stvari i dobili nešto za sebe, dali za neke neprolazne stvari, koštaće nas i možda u prvom trenutko osetićemo da smo bacili pare, možda ćemo se pokajati što smo to uradili.

A možda ćemo osetiti nešto što do sad nikad nismo, a to je naša duhovna strana.

Za koju smatram da svako od nas ima, da je ona kao neko posadjeno seme u nama od našeg začeća, stvar je u tome da neko želi a neko jednostavno ne želi da spozna svoju duhovnu stranu.

Svako ima pravo na svoj izbor i treba ga poštovati, jer nam je svima data slobodna volja.

Smatram da bi svako trebao da postavi sebi ovo pitanje:
" Da li želim samo da ispunim ovaj svoj prolazni duševno-duševno-telesni život, trošenjem svog dragocenog vremena i novca radi dobitka prolaznih stvari: raznih zadovoljstva, materijalnih stvari... da gledam, šlušam, mirišem, okusim, dodirnem... ili možda želim da težim nečemu što je iznad svega toga, neki recimo viši stepen našeg bića, nešto što je neprolazno, večno?

  

Da li novac zaista može da kupi sve?

Evo primer jedne devojke koja zna TAČNO šta želi u životu:

(Priča o Caru Solomonu)

- Poznato je da nam se svaka stvar koju želimo sviđa samo dok je ne posedujemo; a kada je dobijemo, brzo nam dosadi. Ili, samo ono što još nemamo, deluje nam dobro i privlači nas; a sve što imamo, makar bilo i najbolje, ili nam nije dovoljno, ili nas ne privlači. Odličan primer za ovo pruža car Solomon, koji je, kao što je poznato, bio toliko bogat, da je celokupno pokućstvo u njegovom dvorcu bilo od čistog zlata. Bio je toliko mudar, da su carevi i znameniti ljudi iz dalekih zemalja dolazili da ga slušaju. Bio je toliko slavan, da su neprijatelji drhtali pri samom spominjanju njegovog imena. On je lako mogao da zadovolji bilo koji svoj prohtev, i činilo se da nema stvari na svetu koju nije imao, ili nije mogao da dobije. Uz sve to, Solomon do kraja života nije mogao da u potpunosti udovolji svome srcu, i žudnje su ga mučile više no običnog čoveka. Na kraju, pošto je probao sve na svetu, u svojoj knjizi rekao je: 

"Sve je na svetu taština i muka duhu!"   

Pružiti ruku, da ili ne?

Pre nekoliko dana dok sam čekao napolju, video sam jednog kucova lutalicu kako mašući svojim repom dolazi do mene, onako sav prljav i ofucan, hteo sam da ga pomazim ali iznenada mi je prošlo kroz glavu reči moje majke kako govori u toj situaciji :

„Ma ostavi ga vidi kako je prljav ko zna gde je bio, dobićeš neku zarazu“

Bilo je jače od mene jer jako volim životinje i ipak sam ga pomazio iako je bio sav prljav, onako odjednom sam rekao kao po default-u: „Daj ruku“ „Daj šapu“

I bio sam iznenadjen njegovom reakcijom, jer sam dobio tačno ono što sam tražio.
Dao mi je jednu šapu, spustio sam je i razmišljajući ma odkud lutalica zna dati šapu na komandu, verovatno je bilo slučajno, čak ni mog psa koga jako volim nisam uspeo da naučim tome. Opet sam mu rekao „Daj šapu“ samo da bih proverio dali je to bila samo slučajnost.
I dobio šta sam i tražio, čak i više, prvo jednu šapu pa odma i drugu je spustio na moje ruke.
Ponovio sam to i 3 put i opet mi je pružio šape i gledao je u mene skoro kao da želi nešto da mi kaže.
Imao sam osećaj kao da se rukujem s njim, i da to ima neko skriveno značenje koje ja moram da shvatim i primenim u svom životu...

Shvatio sam poruku...

Pružiti ruku svakome ?

Bez obzira na veru, naciju, boju kože, pol, starijoj ili mladjoj, bolesnoj ili zdravoj, prljavoj ili čistoj, simpatičnoj ili antipatičnoj osobi, pijancu, narkomanu, deci sa posebnim potrebama, svima, pa čak i tom malom kucovu...

Bez izuzetaka ?

Živimo život a ne vidimo, ne čujemo, ne osećamo, ne razmišljamo svojom glavom, ne praktikujemo! Slušamo starije, ali ponekad čak ni naši roditelji ne znaju šta je zaista dobro za nas.

Možda je vreme da zaista jasno, otvoreno i široko koristimo naša čula: da gledamo, slušamo, mirišemo, okusimo, dodirnemo. Da osećamo svoja osećanja i tudja, da volimo kroz jednu čistu mudrost...

Da li smo zaista svesni sebe i života oko nas ?

Možda je najvažnije pitanje da li želimo, i da li smo spremni na taj korak ?

" Panonska utopija "

- Ranom zorom u tišini dok se dan polako budi i sunce izlazi.

- Gledaću te opet ja, visoko iz doma mog.

- Diviću ti se prelepa zemljo moja.

- Iza mene si ravna i plodna.

- Onda rasteš visoko, puna si života i mudrosti.

- A ispred mene nema granica tvojih, pogledom mojim stapaš se s nebom u slobodu, koja svima nama pripada.

- U zadnjem dvorištu ću da hranim svoje telo.

- U domu svome težiću mudrosti.

- A kroz kapiju svoju gledaću u lepotu tvoju, ti ćeš biti moja inspiracija.

- Podarila si mi dom moj, tačno u sredini srca svog.

- Mojoj zahvalnosti nema kraja, jer si mi pružila sve.

- Biću tvoj verni čuvar.

- Braniću te od svakog zla, čuvaću te, i obogatiti.

- Kad jednog dana odem, podariću ti male čuvare da te čuvaju prelepa zemlja moja.